У П У Т С Т В О

___Као основа речничког фонда коришћен је екавски изговор. Облици ијекавског изговора дати су у заградама.
___Граматичко значење већине речи дато је курзивом иза њих (Види подробније примедбе које следе). Када се фигуративно значење речи подудара у оба језика, није изричито наглашено.
___После глагола, курзивом је наглашен њихов облик, а да није изричито наглашено да су глаголи. Када неки глаголи исто значе, а различите су врсте, једно правило важи за све. Овај начин систематизације коришћен је само у случајевима када глаголи стоје близу један до другога по азбучном реду, како се не би отежавало њихово тражење. Када се почетак облика за 1. л. једн. подудара са одговарајућим делом инфинитива, замењен је цртицом. Замењени део представља један или неколико слогова, при чему је увек остављено бар једно везно слово, на пример: брашњавити, -вим нсв 1) (В) посипвам с брашно; 2) ставам сипкав.
___Када група глагола, датих у једном опису, има један те исти облик или траже један те исти падеж, категорије су дате само иза последњег глагола. Запетом се одвајају инфинитив глагола и облици за 1. л. једн, са ,,и'' – инфинитиви или облици за 1. л. једн. На пример: акцептирати, -цeптирaм и aкцептовати, -туjем св нсв; буктати, -тим и бyкћем нсв; притaкнути и притaћи, притакнем св.
___Падежи, које захтева један или други глагол, дати су курзивом у загради. Ако је глагол вишезначна реч, падеж се одређује: 1.) пре значења, ако се односи на све, 2.) после броја одговарајућег значења на које се односи.
___Посебни облици за 1. л. једн. и прошло време дати су као нелична глаголска форма са одликама придева и одвојено описани. Именице су дате у облику номинатива. Иза тога дат је генитив (у генитиву) када има изузетака код основног правила њиховог формирања.. Ради поједностављења остављено је везно слово између номинатива и генитива. У оквиру једног описа запетом се одвајају номинатив и генитив., а са ,,и”- именице истог значења. Граматичка припадност речи (именица) се не показује . Директно је дат род: м, ж, ср. Када су две именице истог рода описане у оквиру једног правила, род је назначен после друге.
___Придеви су дати у облику мушког рода. Завршеци -а, -о, којима се по правилу формирају облици за женски и средњи род, нису дати. Назнака прл коришћена је само у случајевима који могу бити протумачени двосмислено.
___Компарација придева означен је скраћеницом сс. Када се он ствара на посебан начин, даје се као засебан опис (Када има одступања од правила, посебно се описује).
___Порекло туђица није дато свуда, него само тамо где може изазвати сумњу. Наглашено је курзивом иза граматичког значења речи. Као ознака да потичу из другог језика коришћен је знак ,,>”. Када се значења једне речи у оба језика подударају, нису давана појашњења, на пример: aлт м муз алт. Појашњења су дата код речи са туђим пореклом, које имају различит превод на оба језика, на пример: под шмекер нем у српском језику подразумевамо : човека са добрим укусом, а у бугарском непоштеног, ,,мрачаног” човека, преваранта.
___Припадност једном или другом стилу језика (жарг, разг, ост) даје се курзивом иза наглашеног порекла речи. На крају упутства, дата је област употребе речи - јур- права ; анат- анатомија; техн- техника; ик- економија, итд.
___Знак тилда (~) коришћен је као замена за речи које се понављају, или за део речи. На пример, бицикл м велосипед; ~изам, -зма м колоездене; ~ист(а) м колоездач. У том опису ~ замењује целу реч – бицикл. Тилда замењује и целу основну реч датог описа у изразима додатих њој, на пример, стaње ср състояние; ванредно ~ извънредно положение. Али, у опису: блaгaј|на ж каса; ~ник м касиер, она замењује део од те речи до ознаке “I” , то јест благајник. Код замене дела речи са ~ коришћено је правило да једна реч у српском језику обично има један основни нагласак, који може бити праћен дугачким слоговима.
___Да би се поједноставило формирање, код двојаких облика, показаних заградом, знак “I” је пропуштен, а при том се слово у загради не чита у следећим речима, на пример: aскет(а) м аскет; ~изам, -зма м аскетизъм, уместо aскет|(а) м аскет; ~изам, -зма м аскетизъм.